Tomislav Ivančić - Tijelo Kristovo

• Faustina Kowa PREMIERE LECTURE He 4, 12-16
  
  Avançons-nous avec assurance vers le Trône de la grâce
  Lecture de la lettre aux Hébreux
  Frères,
  elle est vivante, la parole de Dieu,
  énergique et plus coupante qu’une épée à deux tranchants ;
  elle va jusqu’au point de partage de l’âme et de l’esprit,
  des jointures et des moelles ;
  elle juge des intentions et des pensées du cœur.
  Pas une créature n’échappe à ses yeux,
  tout est nu devant elle, soumis à son regard ;
  nous aurons à lui rendre des comptes.
  
  En Jésus, le Fils de Dieu,
  nous avons le grand prêtre par excellence,
  celui qui a traversé les cieux ;
  tenons donc ferme l’affirmation de notre foi.
  En effet, nous n’avons pas un grand prêtre
  incapable de compatir à nos faiblesses,
  mais un grand prêtre éprouvé en toutes choses,
  à notre ressemblance, excepté le péché.
  Avançons-nous donc avec assurance
  vers le Trône de la grâce,
  pour obtenir miséricorde
  et recevoir, en temps voulu, la grâce de son secours.
  
  – Parole du Seigneur.
  
  PSAUME 18B (19)
  
  R/ Tes paroles, Seigneur, sont esprit
  et elles sont vie. cf. Jn 6, 63c
  La loi du Seigneur est parfaite,
  qui redonne vie ;
  la charte du Seigneur est sûre,
  qui rend sages les simples.
  
  Les préceptes du Seigneur sont droits,
  ils réjouissent le cœur ;
  le commandement du Seigneur est limpide,
  il clarifie le regard.
  
  La crainte qu’il inspire est pure,
  elle est là pour toujours ;
  les décisions du Seigneur sont justes
  et vraiment équitables :
  
  Accueille les paroles de ma bouche,
  le murmure de mon cœur ;
  qu’ils parviennent devant toi,
  Seigneur, mon rocher, mon défenseur !
  
  EVANGILE Mc 2, 13-17
  
  Je ne suis pas venu appeler des justes, mais des pécheurs
  Alléluia. Alléluia.
  Le Seigneur m’a envoyé
  porter la Bonne Nouvelle aux pauvres,
  annoncer aux captifs leur libération.
  Alléluia. Lc 4, 18
  Évangile de Jésus Christ selon saint Marc
  En ce temps-là,
  Jésus sortit de nouveau le long de la mer ;
  toute la foule venait à lui,
  et il les enseignait.
  En passant, il aperçut Lévi, fils d’Alphée,
  assis au bureau des impôts.
  Il lui dit :
  « Suis-moi. »
  L’homme se leva et le suivit.
  Comme Jésus était à table dans la maison de Lévi,
  beaucoup de publicains (c’est-à-dire des collecteurs d’impôts)
  et beaucoup de pécheurs
  vinrent prendre place avec Jésus et ses disciples,
  car ils étaient nombreux à le suivre.
  Les scribes du groupe des pharisiens,
  voyant qu’il mangeait avec les pécheurs et les publicains,
  disaient à ses disciples :
  « Comment ! Il mange avec les publicains et les pécheurs ! »
  Jésus, qui avait entendu, leur déclara :
  « Ce ne sont pas les gens bien portants
  qui ont besoin du médecin,
  mais les malades.
  Je ne suis pas venu appeler des justes,
  mais des pécheurs. »
  
  – Acclamons la Parole de Dieu.

  • Gilla
  •  · Svara
  •  · 1m
• 

  Faustina Kowa Br. Ingmar Svanteson: Kortpredikan 19/1 S. Henrik, biskop och martyr, Finlands apostel
  - Heb 4:12-16; Ps 19:8-10,15; Mark 2:13-17 -
  Vad var det som fick Levi att stiga upp och följa Je­sus?
  Sannolikt var han van att hålla undan förakt­fulla ord om sig själv som tullindrivare. Han hade ju sålt sig till ockupationsmakten. An­d­ra kanske gra­tu­lerade honom för hans stora in­komster och be­hag­liga liv. Men det gav honom ingen glädje. Sna­rare förstärkte det självföraktet och dränerade honom på lusten att le­va.
  Men i Jesu ord hör han en annan röst.
  Först står det att Jesus fick ”se Levi”. Jesus var inte blind. Han såg hans elände. Men det fanns något mera i blicken och det måste ha hörts på rösten.
  Rösten skiljde själ och ande, led och märg och blottlade hjärtats uppsåt och tan­kar. Ingenting kunde döljas. Ändå kallade han ho­nom.
  De skriftlärda och fariséerna såg bara på ytan och förstod ingen­ting. ”Äter han med tullindrivare och syndare?”
  Levi själv säger ingenting. Men han måste ha förund­rats över och för­stått Jesu ord: ”Jag har inte kommit för att kalla rätt­färdiga, u­tan syndare. Det är inte de friska som behöver läkare, utan de sjuka”. Jesu ord bekräftade vad Levi hade hört.
  Låt oss därför lyssna till Herrens ord. Låt oss be om mod så att vi vågar höra. Inte minst när vi tror att vi redan ”vet” eller när mod­lös­­heten hotar att ta över. Om och om igen.
  Ordet är ”levande och kraftigt”. Låt oss inte ge oss innan vi upp­täc­ker att vi har en barmhärtig överste­präst. ”Aldrig misströsta om Guds barmhärtighet!”
  "Låt oss frimodigt träda fram till nådens tron för att få förbarman­de och nåd i den stund då vi behöver hjälp".
  Vi gör det varje gång vi lyssnar till Guds ord och firar den heliga eukaristin.
  /br. Ingmara
  Redigera eller ta bort detta
  Gilla
  · Svara · 1m
  Faustina Kowa
  Faustina Kowa ALFA & OMEGA
  2 tim · 
  »Svaki ću dan tebe slaviti, ime ću tvoje hvaliti uvijek i dovijeka« (Ps 145,2). 
  Svaki dan, pa i onda kad sve ide naopako, možemo Gospodinu reći bar jedno »hvala«. Čak i najcrnji dan ima svoju zlatnu nit: osmjeh djeteta, ljepotu krajolika, nježnu gestu, neočekivani susret i što sve ne? 😇😇😇
  Postoje razdoblja u životu kad se nakupe razočaranja, problemi u odnosima s ljudima koji su nam dragi, osobni neuspjesi ili poteškoće, te postanemo krajnje obeshrabreni. Katkad je to početak prave depresije koja traži liječničku intervenciju (a to se ne događa samo drugima!). Češće je riječ o samo prolaznim kušnjama. Kako se pridignuti? Kako se ponovno uznadati? Psalmi nam pokazuju put izlaska iz noći.
  »Ta dokle, Gospodine, dokle ćeš me zaboravljati?« (Ps 13,1) Bog se čini tako dalek da čak počinjemo sumnjati da uopće postoji. U napasti smo da prestanemo moliti. Mislimo da je molitva dobra samo kad smo puni ljubavi i zahvalnosti… A kad nam je srce ražalošćeno, više ne molimo, jer nam kroz usta izlaze samo gorke riječi.
  I što onda? Zašto Bogu ne reći svoju gorčinu? Kako će on moći »okrenuti naš plač u igranje, skinuti kostrijet s nas i opasati nas radošću« (usp. Ps 30,12) ako se odvraćamo od njega? Biblija je puna izraza jada i tjeskobe. Zar i sam Isus nije prije smrti rekao »Bože moj, zašto si me ostavio?« (Mt 27,46)?
  »Povjeri Gospodinu svu svoju brigu, i on će te pokrijepiti« (Ps 55,23). Bog nas želi osloboditi svih naših briga. Od nas traži samo jedno: da mu to dopustimo. Da se ne stidimo sve mu predati, čak i ono što nas ponižava, što nam izgleda odbojno i vrijedno prijezira. Jedna jedina trula voćka može iskvariti cijeli sanduk zdravog voća. Jedna jedina trula klica koju se nismo usudili prikazati Gospodinu dovoljna je da nas ispuni tugom i gorčinom.
  »Operi me svega od moje krivice, od grijeha me mojeg očisti!« (Ps 51,4) Bog ne očekuje da mu prikažemo samo svoja dobra djela i svoje križeve. On želi da mu predamo i svoje grijehe, jer njegova je radost u praštanju.
  Jednog je dana Isus pitao svetog Jeronima koje je njegovo najdragocjenije dobro. Jeronim je nabrojio sve što je Bogu prikazao: dugotrajne postove, duge sate molitve, djela ljubavi itd. Isus je očekivao još nešto, a Jeronim nije znao što da mu još prikaže. »A tvoji grijesi?« upitao je Isus. »Zašto mi ne predaš svoje grijehe?«
  »Prepusti Gospodinu putove svoje, u njega se uzdaj i on će sve voditi« (Ps 37,5). Kad više ne znamo na čemu smo i kad nas tjeskoba odvede u tamu, potrudimo se više nego ikad »prepuštati Gospodinu putove svoje« čineći korak po korak njegovu volju kroz male stvari svakodnevnog života. Potrudimo se u punini živjeti sadašnji trenutak ne brinući se ni za što drugo. Jedino što je važno, jedino što ovisi o nama, jest činiti Božju volju sada i ovdje. Sve ostalo ovisi o njemu. Nemojmo se nepotrebno mučiti! Tražimo kraljevstvo Božje i sve će nam ostalo biti nadodano.
  »Svaki ću dan tebe slaviti, ime ću tvoje hvaliti uvijek i dovijeka« (Ps 145,2). Svaki dan, pa i onda kad sve ide naopako, možemo Gospodinu reći bar jedno »hvala«. Čak i najcrnji dan ima svoju zlatnu nit: osmjeh djeteta, ljepotu krajolika, nježnu gestu, neočekivani susret i što sve ne? Naučimo djecu da ne zaspu prije nego što su rekli hvala Gospodinu: ne neko rastreseno, nejasno i bezlično hvala, nego konkretno hvala za nešto konkretno. Što više zahvaljujemo, to ćemo naći više razloga za zahvaljivanje. Zahvaljivanje nam otvara srce i oči za Božja čudesa.
  »Bože, tminu moju obasjavaš (…) Ti me opasa snagom za borbu« (Ps 18,29.40). Bog noć ne uklanja, nego je osvjetljava. Ne oslobađa nas borbe, nego nam daje sve što nam je potrebno za hrabru borbu sve do pobjede. Kako god tamna bila naša noć, kakve god bile naše životne borbe, budimo sigurni da u uskrsnulom Kristu već imamo pobjedu.
  Imajmo u njega bezgranično povjerenje i uskoro ćemo pjevati sa psalmistom: »Ti postade meni pomoć, kličem u sjeni krila tvojih« (Ps 63,8).